Заробљење Ракоција Бана на Мркаљу (Фоча) 0001    Уранила турска серхатлија, 0002    У Бојкову селу бијеломе, 0003    Уранио, ватру наложио, 0004    А уз ватру кахву приставио. 0005    Док упаде остарјела мајка, 0006    Свом дјетету божји селам дава, 0007    А момак јој селам прихватио, 0008    Итибар је мајци учинио, 0009    А мрку јој кахву дохватио. 0010    Попи мајка кахву из финџана, 0011    Свом дјетету мати бесједила: 0012    »Од шта вакат, мој Алија сине, 0013    Од шта вакат, од тог и вријеме, 0014    Већ си својој на женидбу мајци. 0015    Јеси л’ гдјегод загледо дјевојку, 0016    Твојој мајци милог пријатеља?« – 0017    »Јесам, мати, мојих ми очију, 0018    У Врљици Златку Ајан-аге, 0019    И ја ћу се оженити њоме, 0020    Ја земљицом и зеленом травом; 0021    Добра цура, добар пријатељу.« 0022    Мило мајци, да ожени сина, 0023    Па скочила на ноге од тала, 0024    Свом дјетету донесе хаљине: 0025    Најпре б’јеле гаће и кошуљу; 0026    Какви су му б’јели чамашири! 0027    Н’јесу ткати, н’јесу опредени, 0028    Ни у чисто брдо уведени, 0029    На цуринске прсте исплетени. 0030    А по њима навуче чакшире, 0031    И по њима зелену доламу, 0032    По долами троје токе сјајне, 0033    А на главу крила и челенке. 0034    Опаса се зеленијем пасом 0035    Од бедара таман до њедара, 0036    За пас задје морске веденике, 0037    А јабуке од срме коване, 0038    А цвјетови драги каменови. 0039    По пушкама сјајни кременлуци, 0040    И по њима златни тепелуци. 0041    Он припаса срмали катије, 0042    И припаса на гајтану ћорду, 0043    Коре срма, два гајтана златна; 0044    А на ноге црне чизметине, 0045    А слуга му опреми дорина. 0046    Он дорату на авлију сиђе, 0047    Па претила узјаха дорина, 0048    Отиште га од бојали куле. 0049    Куд годи иде, до Врљике сиђе, 0050    Па га намјер нанијела била, 0051    Испод куле ајан Али-аге. 0052    Млидијаше, нико не виђаше, 0053    Али неко на кули бијаше: 0054    То бијаше Златка ајан-аге, 0055    На џамли се пенџер наднијела, 0056    Сејир момка цура учинила, 0057    Када видје, да пројахат шћаше, 0058    Ту ј’ дјевојка измолила главу. 0059    Ја шта рече лијепа дјевојка: 0060    »Серхатлијио, устави дорина, 0061    Осејри ме прије и потлије.« 0062    А он добра устави дорина, 0063    Па шта рече момак са дорина: 0064    »О дјевојко, би ли пошла за ме, 0065    Да ми будеш ти вјерена љуба?« 0066    А јадна му цура проговара: 0067    »Серхатлијо, гдје би пошла за те, 0068    Кад је моја вјера застављена 0069    Од онога Ракоције бана. 0070    Седмери ме водише сватови, 0071    Изведи ме на Мркаље пусто, 0072    Ту изиђи на Мркаље бане, 0073    Посијеци ђувегију мога, 0074    А кићене растјерај сватове, 0075    Ја побјегни на брзине млада. 0076    Већ сам седам побјегнула пута 0077    На бабову претилу путаљу. 0078    Да изиђеш на Мркаље равно, 0079    Да осејриш зелено Мркаље, 0080    А по њему мезарлуке црне! 0081    Да устану на Мркаљу мртви, 0082    Би с једнијем завојштили краљем. 0083    И те бих ти јаде предурала, 0084    Вет је дошо Комлен бајрактаре, 0085    А бајрактар Ракоције бана, 0086    Мене иште и проси у баба. 0087    Под њиме је сребрна шћемлија, 0088    А пред њиме од злата хастара, 0089    А на њојзи винова мјешина. 0090    Диван пије вино из мјешине, 0091    Четр’ест га двори агалара, 0092    Све б’јелијех до појаса брада. 0093    На силаху премитили руке, 0094    На силаху и на бенсилаху.« 0095    »Ој дјевојко, би ли пошла за ме? 0096    Осејри ме, па ме бегениши, 0097    Ја ћу џевап момку учинити!« 0098    Па пред конак дојаха хајвана: 0099    Кад на ахар, гдје аге бијаху, 0100    Селам даде, а код врата стаде, 0101    А аге му селам прихватише. 0102    Шта му рече Комлен бајрактаре: 0103    »Серхатлијо, што аге резилиш, 0104    Не даш агам’ мирно пити пиво, 0105    А ни мени просити дјевојке.« 0106    А то момку врло мука било, 0107    Узе перо, ситну књигу пише: 0108    »Чујеш добро, Ракоције бане, 0109    Ето теби књиге Алијине; 0110    Књига твоја, а моја дјевојка, 0111    Златка моја, мати ми је дала. 0112    Ако ти је хатор на Алију, 0113    Дижи војску, на Мркаље крени, 0114    Навешћу је прије петн’ест дана.« 0115    Па је књигу дао бајрактару, 0116    Па га узе за бијеле руке, 0117    Повуче га на одајска врата, 0118    А сведе га на мермер авлију. 0119    Даде књигу, изведе вранина: 0120    »Понеси је Ракоцији бану.« 0121    Узе књигу, узјаха вранчића 0122    Отиште га од Врљике равне. 0123    Алија се у конаке врну, 0124    Дочека га четрест ихтијара, 0125    Пред њег одмах кахва и мангала: 0126    »Нит ћу ваше кахве ни духана, 0127    Већ сам чуо, ајан Али-ага, 0128    Гдје си бостан-башчу подгојио, 0129    А по башчи свакака цвијећа, 0130    И алкатмер и румене руже, 0131    А при ружи гарана бејтурана. 0132    Док мирише, свак је бегенише, 0133    Кад престане, онда нико не ће; 0134    Да ми дадеш лијепу дјевојку.« – 0135    »Ох Алија, мој на мјесту сине, 0136    Бора ми ти не дадем дјевојке! 0137    И вук срећу у гори имаде, 0138    Моја Златка среће ни игбала. 0139    Погибе нам седам бајрактара, 0140    Све са Златке – несретна евлада. 0141    Изведи је на Мркаље сиње, 0142    А изиђи Ракоција бане, 0143    Он погуби цуру муштерију, 0144    Цура храни у мене путаља, 0145    Па побјегни на њем на брзине. 0146    Седам је већ побјежала пута; 0147    Да устану на Мркаљу мртви, 0148    С једнијем би царем ударили. 0149    Па се прођи несретне дјевојке, 0150    И Златкине среће и игбала.« – 0151    »Подај дедо, питати те не ћу!« 0152    Док одајска полетјеше врата, 0153    Истом бахну лијепа дјевојка. 0154    А када је, жалосна јој мајка! 0155    Једне плећи два златна кавада, 0156    А глава јој, ко два истифана, 0157    На руке јој троје белензуке, 0158    А на ноге акикли нануле. 0159    Селам даде, а код врата стаде, 0160    Алија јој селам прихватио: 0161    »Еј Златијо, мати ми те дала, 0162    Од дјевојко, би ли пошла за ме, 0163    Да ми будеш вјереница љуба?« 0164    А кад чула лијепа дјевојка, 0165    Полетјела Златка ајан-аге, - 0166    Подвину се акикли нанула, 0167    Истом момку на крило панула 0168    И б’јелу му пољубила руку, 0169    А он Златку ухвати за руку. 0170    Бога ми је ни стид није баба, 0171    А ни њега пунца Али-аге, 0172    Већ пољуби међу очи вране, 0173    Па јој прстен и аманет даје, 0174    Њему цура из џепа махраму. 0175    Окрену се одаји на врата, 0176    Оде цура низа мердевине. 0177    Он туј ноћи, добро уранио, 0178    Па завика вику на сеизе: 0179    »Спремајте ми претила дорина!« 0180    Опремише коња Алијина. 0181    Прстен даде, а догоди ваду, 0182    Ето ваде за петнаест дана, 0183    А он ајан Али-аге пита: 0184    »Колико ћу довести сватова?« – 0185    »Син Алија, стотину хиљада.« - 0186    »Кога ћу ти зовнут у сватове?« – 0187    »Зови сине, хаџи Мехмед-агу, 0188    Па ми зови хаџи-капетана, 0189    Па ми зови хаџи-Сулејмана, 0190    А зови ми Крзлин-Омер-агу, 0191    Па ли зови рибничког имама, 0192    Зови мени Козлић-Хурем-агу, 0193    А зови ми бега Мустај-бега, 0194    Па зови ми у сватове Муја, 0195    Нек поведе три дјевера млада, 0196    А Османа и брата Халила, 0197    И Омера од дван’ест година, 0198    Па даиџу од Ковача Рама, 0199    Са Велова Велагић-Селима, 0200    Од Хрвата Хрват-бајрактара, 0201    Од Липета Липет-бајрактара, 0202    Од Орашца Ибрахима Тала.« 0203    Он дебела опреми дорина, 0204    Отишти га од бијеле куле, 0205    Па окрену на Мркаље равно. 0206    Кад на поље коња изгонио, 0207    Гдје код друма седам мезарова, 0208    А он добро осједе дорина, 0209    Па он леже у зелену траву, 0210    А леђима кабур измјерио, 0211    Па сам себи посади нишана, 0212    А у себи ’вако говорио: 0213    »Ак’ погине, нек ме укопају 0214    На то мјесто кићени сватови.« 0215    Па дебела узјаха дорина, 0216    И он селу у Бојкову сиђе. 0217    Кад дебела осједе дорина, 0218    Ето момка на бијелу кулу, 0219    Попи кахву, дивит прихватио, 0220    Све шарене књиге накитио, 0221    А завика слугу Хусеина: 0222    »Спреми коња, узми књиге, Хусо, 0223    Па их носи низ нашу Крајину, 0224    По селима и по нахијама, 0225    По градов’ма и по касабама; 0226    Све ми књиге Хусо подијели.« 0227    Узе књиге од Алије Хусо, 0228    Однесе их, оде дијелити. 0229    Ходи Хусо три бијела дана, 0230    И четири ноћи страховите, 0231    Док шарене књиге подијели, 0232    Па се њему у Бојково врну. 0233    Кад Алија тајих саставио, 0234    Па се сили и сватов’ма нада. 0235    Вада прима, док ево ти Муја, 0236    А он води до три бајрактара, 0237    А Османа и брата Халила, 0238    И Омера свог сокола сина. 0239    Три дјевера на Алину кулу, 0240    А сватови јафте и ливаде. 0241    Мало вр’јеме за тијем не било, 0242    Док ево ти хаџи-Сулејмана, 0243    А за њиме хаџи капетана, 0244    А за њиме хаџи-Мехмед-аге, 0245    А за њиме Крзлин-Омер-аге, 0246    А за њиме рибничког имама, 0247    А за њиме Козлић-Хурем-аге, 0248    А са њима бега Мустај-бега, 0249    А са њима од Ковача Рамо, 0250    А са њима све Крајина листом. 0251    У пољу се свати искупише, 0252    Док ево ти од Хрвата Хрва, 0253    А са њиме хиљаду сватова, 0254    Коњи мамни, људи одјевени, 0255    А он не хтје у сватове да иде, 0256    Већ у крају у поље зелено. 0257    Сам је себи чадор разапео, 0258    А сам себи ватру наложио, 0259    И сам себи кахву начинио. 0260    Док ево ти Липет-бајрактара, 0261    А са њиме пет стотин’ момака, 0262    А са њиме с Велова Селима, 0263    За Силимом пет стотин’ момака. 0264    Туј се свати листом искупише, 0265    Па ноћише, добро уранише; 0266    Сви рекоше: »Каж’те да идемо!« 0267    А сам Мујо: »Причекајте Тала; 0268    Јер нам среће нема ни игбала, 0269    Кад не буде у сватима Тала.« 0270    Мало вр’јеме, док ево ти Тала, 0271    А са њиме четр’ест момака, 0272    А на њима б’јели талагани, 0273    Испод њихке мрки јатагани, 0274    И на њима шипке од челика. 0275    Како му је четр’ест момака, 0276    Ваља царско четр’ест градова. 0277    Кад одмори себе и кулаша, 0278    Мујо Тала виче Ибрахима: 0279    »Хајде у крај, у поље зелено, 0280    Па ти стани у зелену лугу, 0281    Узми тефтер, па тефтери војску.« 0282    Оде Тале, претефтери војску 0283    Са првога па до најзадњега; 0284    Док на себи тефтер приклопио: 0285    Тамам војске стотина хиљада. 0286    Па отале покренуше војску, 0287    А сватови гору прегазише. 0288    Кад сиђоше свати у Врљику, 0289    Док ево ти ајан-аге Деда, 0290    А око њег четрест агалара, 0291    Све б’јелијех до појаса брада. 0292    Мустај-бег им турски селам дава, 0293    А деде му селам прихватише: 0294    »Бег Мустај-бег, муселиме царски, 0295    Али ћемо кренут по кућама, 0296    Да терамо факир и фукару, 0297    Али, беже, у поље зелено, 0298    Па вас факир не клет’ ни фукара? 0299    А он рече: “Док упитам Тала.” 0300    »Ибрахиме, наске зове Дедо, 0301    Да ми наше свате проведемо 0302    А у поље, Тале, под чадоре.« – 0303    »Јест мунасип, беже, под чадоре, 0304    А не ломит факир ни фукаре.« 0305    Кроз Врљику навели сватове, 0306    Све их мало гледа и велико, 0307    А у пољу свате уставише, 0308    Те нићише, добро уранише. 0309    Чауш виче: «Коње напојите!« 0310    Из хамбара жито повадише. 0311    Док ево ти ајан-Али-аге: 0312    »Пријатељу, бег Мустај-бег Лика, 0313    Је л’ мунасип данас преданити, 0314    Прековати коње витезове, 0315    И превити у пушке кремење, 0316    А насути у ћесе фишека, 0317    Све из ћесе ајан-Али-аге.« 0318    А он рече: »Док упитам Тала.« 0319    »Ибрахиме, нас суставља Дедо, 0320    Да ми данас данак преданимо.« – 0321    »Јест мунасип, беже преданити, 0322    Мунасип је коње прековати.« 0323    Преданише и туј омркоше, 0324    А у јутру добро уранише. 0325    Чауш виче, дабулхана риче, 0326    Сватовски се коњи окитише, 0327    Изведоше цуру дјеверови. 0328    Кад дјевојка седе на путаља, 0329    А док факир и фукара писну: 0330    »Даруј, Златка, наша госпојице, 0331    А рад своје среће – ако Бог да, 0332    Рад напретка девет дјеверова, 0333    И рад здравља Бојичић Алије!« 0334    Цура маши у џепове руке, 0335    Баци цура триста маџарија. 0336    Пројахаше коње дјеверови 0337    Са капије у поље зелено, 0338    Па се свати отле покренуше, 0339    Кад су свати на Мркаље били, 0340    А то иде фисан капетане, 0341    Носи књигу Ракоције бана, 0342    Па је бегу Мустај-бегу дава. 0343    Бег је узо, па је проучио, 0344    А пита га са ђогата Мујо: 0345    »Откле књига, бег Мустај-бег лички?« 0346    А он каже: »Ракоција бана, 0347    Он нам тражи Бојичића сама, 0348    Да не води ките ни сватова, 0349    Већ Алија изјаше дорина, 0350    Да са баном мејдан подијели.« – 0351    »Аја беже, мунасипа нема, 0352    Аја беже, да га спремим сама.« 0353    Тале викну, ко да љељен рикну, 0354    Па бијесна протјера кулаша, 0355    А са њиме свијет на Мркаље. 0356    На Мркаљу окупио војску, 0357    А бановој стијеснио војсци. 0358    Кад Алија себе одморио, 0359    Ондар момак узјаха дорина, 0360    Па он зађе по бутун сватима, 0361    Изгрлише, па се ижљубише. 0362    Кад Алија до чадора сиђе, 0363    А он бану хваљеницу виче, 0364    Бане му је здрављем прихватио: 0365    »Устан, бане, да се сијечемо!« – 0366    »Разјаш Але да се напијемо!« – 0367    »С ким се бијем, с онијем не пијем; 0368    Нит ћу твога пива ни једива, 0369    Дорат ће ти чадор погазити, 0370    Алије те резил учинити.« 0371    А кад видје, да ће погинути, 0372    Бане скочи, узјаха вранчића: 0373    »Де, Алија, загони дорина, 0374    Твоје копље, твоје загониво.« – 0375    » А твој мејдан, твоје зазивање, 0376    У мене га, бане, не имаде.« 0377    Бан узјаха, ни мукајет није, 0378    Али му стаде на мејдану, 0379    А бан вранца врати од мејдана. 0380    Копље тури по ушима вранцу, 0381    А Алији по свилену пасу. 0382    Кад примаче до Алије близу, 0383    Он отиште копље убојито. 0384    Добар дорат, стари ћесеџија, 0385    А Алија млади бињеџија; 0386    Дорат паде на кољена прва, 0387    Алија се по гриви савија, 0388    Преко њега копље претурило. 0389    Бан побјеже пољем на топове, 0390    А Алија за њим на дорату, - 0391    Док банови дрмнуше топови. 0392    Нит погибе, нит допаде рана, 0393    Већ натјера коња на топове, - 0394    Док пред њим на кулашу Тале 0395    И његово четр’ест момака, 0396    Исјекоше четр’ест топчија, 0397    Топовима ватру узаптише, 0398    А двије се силе ударише. 0399    Паде тама од неба до тала, 0400    Нико никог познат не могаше. 0401    Грми, пуца, крв се пролијева, 0402    Пролијећу коњи без јунака, 0403    Седла ломе, тргају јуларе, 0404    Нит пуцају пушке нит топови, 0405    Самосјајне сијевају ћорде, 0406    А инсанске зијевају главе. 0407    Стоји јека млада рањеника, 0408    Рањеника и убоденика. 0409    Неки веле: »Ала моја мајко!« 0410    Неки: »Моја кући оскопана!« 0411    Неко: »Моја рано непребона!« 0412    Џењак био четири сахата, 0413    На бојишту нигдје нико нема, 0414    Ошљем саме цуре с’ дјеверима. 0415    Халил добра одсио малина, 0416    Па он хода, а малина вода, 0417    А док вила из планине викну: 0418    »Ето на те Тукалије бана, 0419    А с њим војске двадесет хиљада, 0420    Бјежи с цуром бијелој Врљици!« 0421    А кад чуо Мустафин Халиле, 0422    А он девет дјеверова кара: 0423    »Чувајте ми Златке и путаља!« 0424    Па косната узјаха малина, 0425    На се бутун ватру дочекао. 0426    Ни погибе, ни допаде рана, 0427    Бог га чува, олово га не ће. 0428    Ал док вила из планине викну: 0429    »Бре не бој се, гојешан Халиле, 0430    Ето Хрва с хиљаду момака!« 0431    А кад изби на алату бајро, 0432    Часом ли је пазар направио, 0433    Побјже му Тукалија бане. 0434    Халид добра одсједе малина, 0435    Док га вила из планине викну. 0436    »Ет’, Халиле, Смиљанића на те, 0437    А с њим војске дванаест стоина.« 0438    Халил добра узјаха малина; 0439    И Бог знаде, погинути шћаше, 0440    Док га вила из планине викну: 0441    »Бре не бој се, соколе Халиле, 0442    Ето Тала су четрест момака, 0443    И са њиме Ђулић-бајрактара.« 0444    Док би мати подојила сина, 0445    Часом Тале пазар направио, 0446    Расједоше коње витезове. 0447    Мало вр’јеме за тијем не било, 0448    Док ево ти хаџи.Сулејмана, 0449    А са њиме серхат и Крајине, 0450    А са њима свијет навалио, 0451    Вас се бутун свијет искупио. 0452    Ко погибе, сједе копат Мујо, 0453    Ко је рањен, изнесе га друштво; - 0454    Кад му нема најбољега друга, 0455    Од Бојкова женик-Бојичића. 0456    Сваког Мујо за Алију пита, 0457    Нико њему казат не умије. 0458    Мало врј’еме, ево ти Алије, 0459    Води жива Ракоцију бана. 0460    А кад паде, свијем селам дава, 0461    А селам му аге прихватише. 0462    Кад одмори себе и дорина, 0463    С тога мјеста опремише бана, 0464    Спремише га столу и девлету, 0465    Да џевапи цару од Стамбола, 0466    Да џевапи, та је порадио, 0467    Што толики свијет изгинуо. 0468    Отале се они подигоше, 0469    А дадоше четр’ест топова 0470    Старом пунцу, Ајан-Али-аги, 0471    Да их тјера бијелој Врљици. 0472    А отале цуру одведоше, 0473    Однесоше на салима људе, - 0474    Два су копља, четири јунака. 0475    Куд год ишли, у Бојково сишли, 0476    Оженише Бојичић-Алију, 0477    И пилав му добро пропратише. 0478    Ко погибе, да му кућа знаде, 0479    Да му јадна кука кукавица, 0480    Да му љуба босонога скаче, 0481    Јадна дјеца боса гологлава. 0482    Ко би здраво, добро и весело, 0483    Ко би рањен, ране преболио, 0484    Ко погине, ни пребојет не ће. – 0485    Тада било, кад се и чинило, 0486    А данаске једно спомињање.